Šta je plastifikacija?

Plastifikacija je suv završni proces koji je postao naročito popularan krajem 1960-ih. Obuhvatajući preko 15% tržišta površinske zaštite, prah je zauzeo važnu ulogu u svim granama industrijske proizvodnje. Sve više kompanija usvajaju plastifikaciju suvim prahom kao visokokvalitetan, postojan završni process koji omogućava unapređenje proizvodnje podizanjem efikasnosti, a koji je u skladu za merama zaštite životne sredine.

Primenljiva kao dekorativna, ali i funkcionalna (zaštitna), plastifikacija je dostupna u gotovo neograničenoj paleti boja i tekstura sa izvanrednim osobinama.

Kako radi plastifikacija?

Plastifikacija je proces baziran na rastvorivim polimerima kombinovanim sa pigmentima i drugim aditivima. Ovi sastojci su rastopljeni, pomešani, ohlađeni i zatim mleveni u fini prah poput brašna.

Postupkom elektrostatičkog pražnjenja naelektrisani prah se pištoljem nanosi na metalnu površinu. Nakon nanošenja praha, tretirani elemeni se unose u komoru gde na temperaturi od oko 180 stepeni celzijusa dolazi do polimerizacije, pri čemu se ostvaruju čvrste, teško raskidive veze sa metalnom površinom.

Ovakav vid površinske zaštite veoma je otporan na mehanička oštećenja. Ovo je najčešći postupak plastifikacije suvim prahom.

Postojanost plastifikacije

Plastifikacija je visokokvalitetan postupak površinske zaštite primenjen na hiljadama proizvoda i cena zavisi od proizvoda. Plastifikacija štiti najrobusnije, najmoćnije mašine, ali takođe i kućne aparate koje koristimo svakodnevno. Pruža otporniji završni sloj u odnosu na tečne boje u pogledu otpornosti na mehaničke udarce, vlagu, hemijske proizvode, UV zrake i ostale ekstremne vremenske uslove.

Zahvaljujući tome, znatno je manji rizik od pojave ogrebotina, ljuštenja, abrazije, korozije, gubitka sjaja i ostalih posledica vremenskih uticaja.
Plastificirani predmeti izgledaju moćno. I kao takvi ostaju dugu, dugo. Plastifikacija  nije atraktivan izbor samo zbog postojanosti, već i u pogledu očuvanja životne okoline.